Mala bića, veliki pregovarači – “Ali mamaaaa”

Kažu da su mala djeca slatka, nevina i bezazlena. Ja mislim da su mala djeca  profesionalni pregovarači u tijelima od 15 kila. Kod mene doma žive dva takva stručnjaka, stara 3 i 4 godine, a njihovo najjače oružje je jedna jednostavna rečenica: “Ali mamaaaa…” koja me nekada doslovno izluđuje.

To “ali mamaaaa” uvijek dolazi s velikim očima, dramatičnim pokretima  ruku i ponekad uvrijeđenim pogledom, kao da sam ja ta koja ne shvaća osnovne životne stvari.

Jutro.
“Ajmo, ustajanje. Idemo u vrtić.”
“Ali mamaaaa, ja sam još umoran.”
Onda se okrene na drugu stranu i pravi se da spava… sve dok ne spomenem veeelike dinosaure s kojima se svaki dan igra u vrtiću. Tad skače kao da nikad nije spavao.

“Danas ćemo obući ovu haljinicu.”
“Ali mamaaaa, ja hoću ovu.”
Vanjska temperatura +30, a ona želi dugačku haljinu. Kažem da ćemo nazvati nekoga da baš za nju napravi tu haljinu kratkih rukava.

Ručak.
“Idemo jesti juhu”
“Ali mamaaaa, ja ne volim juhu.”
Pet minuta kasnije jede juhu jer sam rekla da je i dinosauri jedu pa su zato tako veliki.

Igračke.
"Spremi kocke.”
“Ali mamaaaa, sad se s njima igra moj medo.”
Medo, naravno, leži na kauču i ne dira ništa, ali dobro.

Večernji pregovori.
  “Vrijeme je za spavanje.”
“Ali mamaaaa, još samo jedna priča.”

Jedna priča postane tri, a tri postanu: “A sad još pjesmica.”

Ponekad pomislim da ću od tog “ali mamaaaa” dobiti sijede prije roka, ali onda me pogledaju tim malim okicama, izvale neku svoju logiku i ja popustim, iako znam da sam opet pala na foru.

Možda, kad jednog dana ne bude više tih “ali mamaaaa”, shvatit ću da mi fali i vikanje i pregovaranje oko juhe i debate o glupostima.
Do tada idem trenirati živce, jer sutra ujutro kreće nova runda mog omiljenog hita: “Ali mamaaaa…” 

Imate li i Vi tu fazu?😁